Тридесет девет листова, тридесет шесторо деце и три васпитачице вртића „Колибри“ симболично су представљени у „ДРВЕТУ ОТИСАКА“ који је вртићу поклонила мајка четири дечака, Maja Кецман.
О мотивацији за овај необичан дар, животу у седмочланој породици, односу према деци, учењу и креативности разговарамо са њом.
- Нашем вртићу поклонили сте несвакидашњу слику, стабло са именима деце. Откријте нам о чему је реч, како сте добили инспирацију и како је текао процес рада на слици?
Идеја се јавила током договора, нас родитеља, какве бисмо могли поклоне да уприличимо за наше васпитачице поводом растанка, завршеног предшколског периода детињства наших малишана. Једна мама је споменула дрво отисака. Одмах сам знала како оно треба да изгледа, јединствено и уникатно баш као што су наша деца и васпитачице, јер оно представља њих.
- Шта Вас је мотивисало и у којој је мери сарадња са вртићем „Колибри“ обликовала Вашу слику?
Мотивисала су ме деца, сви ви заједно, свакодневна атмосфера, веселост и лепота коју сте преносили на нас кад год бисмо били у вртићу, на кратко када бисмо само дошли по децу или када бисмо били на некој заједничкој радионици. Увек је присутна комуникација у којој се све то осећа, радост, ведрина, јединство.
- На који начин, по Вашем мишљењу, уметност мења и обликује однос са децом?
Сви ми имамо рођењем, у себи, зрнце креативности. Што се раније започне рад, развој и раст тог зрна, то је лепше. Са децом је дивно радити на томе. Нисмо имали довољно времена, а и могућности да деца учествују у „стварању“ дрвета на платну. Какав би то био изазов? Наше васпитачице то најбоље знају, стварати неко дело заједно са њиховим идејама, различитим доживљајима истог, то је искуство које позитивно утиче на раст, развој, сазревање не само деце већ и нас одраслих. Стално учим од деце, као и они од мене.
- Шта је оно што у њој (слици) можда нико неће приметити, а чини је целом?
Наше дрво је дрво са одређеном симболиком, коју сам унела током сликања. Поред тог визуелног дела, има и 39 листова у које су уписана имена 36-оро деце и наше 3 васпитачице, Ђурђе, Милице и Гране. Дрво има 5 грана што описује труд, рад и креативност наше деце, који у школи треба да буду за чисту петицу (нисам мислила на оцене, просек, јер је то нешто што следи након вредног рада и труда). Оно што је важније, јесте да они улазе у нов период свог живота, да школа и сазревање које им предстоји треба да им помогну, поред свега осталог, да израсту у добре, мудре, лепе и чаробне људе. Све то се односи и на наше васпитачице, да и оне треба да расту и напредују заједно са неким новим, чаробним генерацијама.
- Реткост је данас имати више од двоје деце. Ви имате велику породицу, Ваша четири сина су похађала или још увек похађају наш вртић. Како је Колибри пратио одрастање Ваше деце и да ли се Ваш однос према вртићу мењао?
Да, наша породица има 7 чланова. Четири дечака, супруг и ја, а имамо и пса који је члан наше екипе. Код нас је константно присутна динамика, која је својствена и групи у вртићу. Оно што ми је прво пало на памет када сам чула питање је стрпљење васпитача, на све могуће теме и ситуације, како на индивидуалном нивоу тако и на нивоу групе, савети за које је потребни знање и искуство, усмеравање и упознавање нас родитеља шта треба и на који начин да урадимо, заједно. Прво раздвајање наше деце од нас је био управо одлазак на летовања и зимовања, што је допринело њиховом осамостаљењу и неком новом искуству, а нас родитеље учинило безбрижним. Укратко и сликовито речено наши момци би ишли и на крај света са својим васпитачицама!
- И за крај, знамо да вртић заузима посебно место у одрастању сваког детета, која је Ваша асоцијација на Колибри из перспективе родитеља?
Вртић „Колибри“ – заједништво, љубав, доследност, веселост, брижност, радост, сјајан рад са децом, насмејане васпитачице!
Интервју реализовала васпитач Милица Стевановић
