Ако дете зна да чита, пише и рачуна не значи да је спремно за школу.
Ако дете не зна да чита, пише и рачуна не значи да није спремно за школу.
Много је важније да поседује емоционалну и социјалну зрелост и да је мотивисано да учи.
Да ли је потребно учити дете да чита и пише пре поласка у школу?
Дефинитивно
НЕ!
Дете које има добро развијене графомоторичке способности научиће брзо да чита и пише.
Дете које научи да пише слова пре поласка у школу може их научити на неисправан начин, што ће отежати усвајање писања у школи.
Деца која имају жељу да напишу своје име-не треба их спречавати, али учење правилног обликовања слова обавља учитељ.
Учење читања је вештина која се дуго развија и почиње у предшколском периоду.
Одговарајући на комуникацију свог детета, родитељи помажу изградњи дететових језичких способности.
Дете сазрева у складу са својим индивидуланим могућностима, радује се новим сазнањима, има свој план и начин учења-не очекујте да зна све оно што одрасли знају и оно што је најважније, искористите (не осуђујте) грешке да бисте схватили око чега му је помоћ потребна.
Процес читања и писања се развија много пре поласка у основно-школско образовање. То су сложени процеси који захтевају висок степен активне интеракције укључујући многе комплексне способности и вештине које се равијају поступно.
Дакле, ако кућу градимо од темеља а не крова, време је да будемо вредни и кренемо у авантуру и завршимо темељ који смо започели рођењем и уласком у свет комуникативних способности.
Да би могли да научимо да читамо и пишемо на нама,који смо савладали ове процесе, познат начин- познајући слова и повезујући их у речи, дете мора да савлада читав низ вештина-вештина предчитања и предписања.
ПРЕДЧИТАЛАЧКЕ СПОСОБНОСТИ
Развој предчиталачких способности, односно развој фонолошке способности (фонолошке свесности, фонолошке меморије и брзог именовања), гласовне анализе и синтезе у предшколском узрасту је врло значајан. Фонолошка свесност омогућава човеку да манипулише и организује гласове са циљем развијања разумљивог говора.
Дете на раном узрасту почиње да примећује разлике у речима, нпр. Да ли је исто када кажемо Сима/Зима, Сека/Зека, Лак/Мак…? Код деце код које још увек није равијена аудитивна (слушна) разлика, покушаћемо да приближимо тако што ћемо показати слике именованих речи и на тај начин направити спону имеђу изговореног и „видљивог“. Нешто касније, око четврте године развија се свест да се реч састоји од слогова. На узрасту од пет година дете на захтев или спонтано продукује риме и може да издвоји први глас у некој речи, нпр. На које слово почиње твоје име?
У шестој години развија се:
Способност да се од одређених гласова и слогова праве нове речи.
Способност гласовне анализе и синтезе.
Допуњавање слога/гласа који недостаје у речи.
Рашчлањивање реченице на речи, речи на слогове и гласове.
Способност правилног именовања бројева, слова, објеката, боја.
Развој ових способности се одвија по одређеном развојном редоследу уз варијације у темпу развоја. Оно што је значајно напоменути је чињеница да су ово апстракте категорије говора и језика и да колико год да делује да не иде предвиђеним током, континуирана стимулација ће бити најзначајнија.
У овом период, са пуних шест година, важно је да напоменемо и правилан изговор свих гласова српског језика. Подразумева се да Риба неће бити више Либа, Шума-Сума, Љубав-Јубав-јер онако како изговарамо, тако и преносимо у писани облик.
Деца најбрже уче онда када нису свесна да уче, дакле кроз игру:
- Прочитајте и испричајте причу заједно, разговарајте о догађајима, ликовима, осећањима
*деца усвајају језик много пре писања и читања и он је основа усвајње ових процеса. Слушање, говор, читање и писање су међусобно повеане функције. Слушање и разговор помажу деци да богате свој речник, проширују знања и уче да постоји веза између писане и изговорене речи, чињеници да писана реч има значење, да читамо с лева на десно, од врха до дна, од прве до последње стране.
- Направите своју азбуку
*исеците на папиру или картону слова, украшавајте их заједно. Дозволите детету да упозна свет слова на различите начине-слухом, додиром, говором.
- Играјте игру меморије
*уочавање да су неке ствари потпуно исте, припрема децу на то да слова и речи могу бити написани идентично и истим распоредом да би представила одређено значење.
- Играјте музичко-покретне игре уз показивање
*деца на тај начин уче испред-иза, напред-назад, горе-доле, лево-десно. Разумевање ових опозита припрема дете како се речи пишу и читају на папиру.
- Читање песмица са римом и смишљање рима
*аудитивна перцепција (разликовање) је основа за усвајање читања и писања.
*можете играти игру „ловца“, тако што ћете изговарати речи и тражити од детета да удари дланом о длан уколико чује неки глас у изговореној речи, нпр. Да ли у речи Чај чујеш Ч? Да ли у речи Шал чујеш Ч? Да ли у речи Мач чујеш Ч? Да ли у речи Мачка чујеш Ч?
- Препричавање омиљених прича
*вежбају да причају тако да свака прича има свој почетак, средину и крај. На тај начин дете прати след и припрема се за разумевање прочитаног касније.
- Играјте различите игре за препознавање гласова, растављање речи на гласове
*важно је да дете буде аудитивно спремно за „диктат“ у првом разреду. Онда када буде овладало гласовном анализом на тај начин да зна да именује који је први глас у речи Лав, који је други, а који је на крају, у току диктата биће усмерено само на графичко уобличавање-шему слова, а не на размишљање да ли је и које прво, друго и на крају. Шта добијамо када спојимо М-И-Ш/МИШ, а када склонимо Ш/МИ.
ПРЕДПИСАЧКЕ СПОСОБНОСТИ
Писање представља најсложенији облик испољавања језичких способности. У процесу писања учествују веома комплексни елементи моторичких, манипулативних, кинестетичких, визуелних и аудитивних активности, способност резоновања, као и способност коришћења лингвистичког и нелингвистичког знања. Прве кораке деца праве још у јасленом узрасту, када креће рани развој фине моторичке способности као предуслов за развој графомоторике и на крају спремности за графичко уобличавања фонема, односно процес писања.
Како развијамо преписачке способности? Тако што подстичемо развој координације око-рука и покрета шаке и прстију, подстичемо развој графомотрике, добру визуелну перцепцију и НАЈВАЖНИЈЕ стварамо пуно могућности да деца цртају, пишу, бележе, моделују.
Шта је то ГРАФОМОТОРИКА? Термин који користимо када желимо да означимо способност држања оловке и способност писања. То је „писање“ детета пре поласка у школу. Сложићете се да дете, на неки начин, можемо да доведемо до правилног држања оловке. Али, да ли је то једино важно? НИЈЕ! Дете може да држи оловку правилно и да „пише“ са недовољном покретљивошћу прстију, одговарајућом снагом мускулатуре шаке и адекватном стабилношћузглоба-што ће проузроковати грч и бол у прстима и шаци, а то сложићете сеније добра мотивација. Тешкоће графомоторике-бојење, цртање, прецртавање, писање могу се довести у спрегу са тешкоћама у развоју фине моторике-низању, слагању, закопчавању, откопчавању, затварању, отварању…Дакле, онда када нешто не иде током који је очекиван за календарски узраст, корак уназад може бити као „лук и стрела“-да досегнемо до великих висина.
Графомотрика је способност која се развија, али у увежбава. Вежбама графомотирике дете поред графомотирике, развија:
- Пажњу
- Концентрацију
- Оријантацију
- Латерализацију (појаву руке/ноге у извођењу сложених психомоторних активности)
- Когнитивне функције.
Вежбајте и развијајте графомотрику кроз:
- Стимулацију фине моторике (моделирање, спајање, цепкање папирића, провлачење, одвијање/завијање чепа на флашици…)
- Визуелну перцепцију
* тражење разлика на цртежима
*бојење истих/сличних слова у неком тексту-плавом бојом обоји Г, а зеленом Т. На овај начин деца усвајају везу графем-фонем (писање-изговор) и уочавају визуелно слична слова.
Повлачење линија од тачке до тачке, прецртавање круга, квадрата, троугла.
*** Учење није продукт наставничког предавања, учење јепродукт активности оних који уче ***
Џон Холт
Стручни сарадници-логопеди:
Невена Симић
Милана Јеловац
Катарина Утвић