РЕЧ СОЦИЈАЛНОГ РАДНИКА О…
…Раном развоју детета
“Дете до краја треће године je упијајући ум, kao сунђер je. Колико би само требало да се отац и мајка тада воле највише! И да тако буде пет, па после нека буде мало и препирки, али првих три до пет година, и због детета и због себе, да дете види, упије љубав оца и мајке. Остаће скрипт, па ће тражити у своме браку да понове оно што су доживели првих три до пет година, и добро и лоше!”
Академик Владета Јеротић
Период раног детињства је најбржи, најинтензивнији период развоја током људског живота. Упркос чињеници да се свако дете развија својим индивидуалним ритмом, сва деца напредују кроз дефинисани образац физичког, когнитивног и емоционалног раста и развоја. Приступ који наглашава значај раног дечијег развоја базира се на чињеници да деца ниског узраста најбоље реагују када они који о њима брину (родитељи, старатељи, хранитељи, васпитачи и остали значајни други) користе специфичне технике осмишљене да подстакну и стимулишу напредак на следећи ниво развоја. Међународно је прихваћено становиште да појам раног детињства дефинише период од првих шест година живота. Првих „хиљаду дана живота“ постао је међународно признат термин који дефинише период од рођења до друге године живота, током којег у мозгу детета неурони развијају критичне везе. Бројне научне студије подржале су тврдњу да је ово фаза када се постављају темељи физичког, когнитивног и емоционалног развоја детета. На узрасту од три године 90% развоја људског мозга је већ успостављено. У овом периоду, кључном за здрав развој детета, од виталног је значаја позитивна стимулација средине (језик, квалитетна игра, средина за учење) у истој мери као и приступ избалансираној исхрани. Вештине стечене на раном узрасту, у овим основним годинама, подстичу учење у одраслом добу, тј. „вештине стварају вештине“ и промовишу целоживотно учење.
Међу интелектуалцима постоји консензус да је обезбеђивање приступа квалитетној бризи у раном развоју и образовању за сву децу, важан предуслов који друштвима омогућава да буду одржива. Свако дете има право на адекватну негу и старање, заштиту, развој и учење а одрживо друштво је оно у којем се ова права признају, поштују и испуњавају.
Рано детињство је место за полагање основа даљег развоја и мора се схватити као прва фаза образовања коју би требало учинити доступним сваком детету, баш као и основно образовање.
Снежана Дашић, дипл. социјални радник – мастер
