„Заједно“

Препоруке психолога

Сви заједно смо се нашли у једној новој, непријатној и тешкој ситуацији. Родитељи и деца су у изолацији, са потпуно измењеном организацијом и динамиком функционисања. Ипак, у неким областима имамо контролу, и у великој мери од нас самих зависи како ћемо приступити ситуацији , како ћемо се организовати унутар породице и са каквим искуством ћемо изаћи из овог периода.

  • Искористимо ово време:  оптерећени пословним и другим обавезама, многе ствари родитељи нису  стизали, сада је јединствена прилика за то. Оволико времена, већина људи више никада неће имати на располагању да проведе са својом децом.
  • Сви заједно се прилагођавамо: забринутост и стрепња родитеља је природна у овој ситуацији, али паника и изражени страх нису конструктивни. Деца раног узраста често нису свесна ситуације у којој се налазе, али јесу свесна узнемирености својих родитеља. Зато је важно  да се прво „побринемо“ за себе, даби добро бринули о деци. Ово је прилика за учење адекватних стратегија за превазилажење проблема.
  • Сви заједно учимо: нема спремних одговора и готових решења, нова ситуација захтева учење, покушаје и грешке, развијање нових понашања, вештина и навика
  • Будимо искрени и не варајмо децу: деци је потребно објаснити ситуацију у којој се налазимо,без застрашивања, примерно узрасту.Важно је да знају да ће породица у наредном периоду функционисати на  другачији начин, у погледу хигијенских навика, вртића,посла,дружења, боравка на отвореном…али водити рачуна да их не оптерећујемо са превише информација
  • Важан је распоред: у овим околностима ,више него икада, је важна дневна организација. С обзиром да нема спољашњих фактора који нам у великој мери одређују  време ( посао,школа,вртић,ваннаставне активности…),морамо га сами одредити и следити.Јасна структура и границе дају деци осећај сигурности. Можемо да планирамо време буђења и одласка на спавање, време обедовања,време за школске активности,време за креативне активности, време за игру, време за спремање куће,припремањеоброка,време за забаву, време за контакте са пријатељима и родбином…Веома је добро да са децом заједно планирамо  све ове активности и правимо  заједничке, креативне планере и календаре (  дневно или недељно).
  • Заједно бирамо садржаје које гледамо: важно је контролисати садржаје који су деци доступни преко разних медија, и учествовати заједно са децом у њима ( гледати,анализирати, надоградити причом,игром…). Драгоцено искуство је интеракција деце са другарима, родитељима , васпитачима и вртићем преко оформљених вајбер група и других канала комуникације. На тај начин се омогућава континуитет учењу и развоју деце, континуитет у заједничкој игри и активностима са другарима из вртића, размена искустава, оснаживање личног и породичног идентитета,снажења самопоштовања, развијање толеранције на различитости ,емпатије и солидарности. Истовремено, игра је релакс и лек, како за децу,тако и за родитеље.
  • У новонасталој ситуацији, посебно ако су родитељи повишено узнемирени, деца реагују на различите начине. Могу се јавити неке промене у функционисању  : повишена раздражљивост, плачљивост, проблеми са контролом беса и љутње, промене у рутинама и физиолошким потребама, појачана потреба за пажњом родитеља, проблем са пажњом и концентрацијом. Важно је стрпљење и разумевање родитеља, подршка дететовој игри, доследна  организација времена, релаксирајуће активности у кућним условима ( игре са водом, са тзв. прљавим материјалима исл.). Стручну подршку и препоруку за игру са дететом и поступање, родитељима  могу пружити и васпитачи, као особе од поверења,  које веома добро познају дете , као и стручни сарадници психолози.

Драгана Стојановић
психолог