Упис и припрема за полазак у школу вандредним околностима
Сасвим је оправдано да су многи родитељи забринути око тога како ће се ове године одвијати упис у основну школу и колико су предшколци, будући прваци, реално ускраћени у читавој овој ситуацији? Што се тиче припремљености за школу, формално гледано вероватно не, јер цела ова генерација (популација деце у години пред полазак у школу) припрема се за школу у истим околностима. У том смислу, појединачно посматрано, дете није ускраћено у односу на своје вршњаке. Највише су угрожени социјални контакти, који се нажалост, у пуној мери остварују пре свега у колективу, групи, вртићу. Ипак, овај релативно кратак период не би требао да остави неке значајније последице, поготово уколико ваше дете има искуство вишегодишњег боравка у вртићу…
ПРОЦЕДУРЕ – ШТА ЈЕ ПОЗНАТО У ОВОМ ТРЕНУТКУ
Упис деце у први разред основне школе, који традиционално почиње 1. априла, ове године ће, због актуелне ситуације и ванредног стања почети касније. Уместо уписа, родитељи и други законски заступници ће од среде, 1. априла 2020. године бити у могућности да ступе у контакт са школом у коју желе да упишу своје дете преко нове услуге „Исказивање интересовања за упис у основну школу“ на интернет Порталу „е – Управа“ (https://www.euprava.gov.rs/), као и телефонским путем, директно са основном школом.
На овај начин, школе ће евидентирати заинтересованост родитеља да упишу дете у одређену школу како би оквирно знале који број ђака могу да очекују. Сви родитељи који ће користити ову електронску услугу, биће обавештени о датуму уписа у основну школу чим исти буде био одређен.
По дефинисању датума уписа у основну школу, на Порталу „еУправа“ биће доступна услуга заказивања термина за упис и тестирање која ће омогућити родитељима да једним одласком у школу заврше све процедуре око уписа детета и то без потребе доношења иједног документа, као и да обаве тестирање са психологом/педагогом. Школе ће у унапређеној електронској услузи е-Уписа по службеној дужности прибавити податке из матичне књиге рођених, из евиденције пребивалишта и из здравственог информационог система о обављеном лекарском прегледу.
Предшколске установе поседују документацију о присуству и похађању предшколског програма од стране детета и у том смислу ће, у складу са досадашњом праксом, бити у могућности да родитељима издају одговарајуће потврде о томе.
Да се подсетимо укратко, шта је то припремни предшколски програм?
Трајање
По закону, програм припреме за школу је обавезан и прописан је у трајању најмање девет месеци у трајању од минимум 4 сата дневно, што значи да су деца која су похађала целодневни боравак у вртићу у доброј мери спремна за оно што их у школи очекује. Суштински, дете се припрема за школу од тренутка поласка у вртић, да не кажемо од момента рођења.
План и програм
Важно је знати да због специфичног контекста и узраста деце у коме се програм реализује, он није дефинисан као наставни план, са унапред задатим садржајима које треба „усвојити“. Игра је најважнији начин на који дете упознаје свет и развија све своје потенцијале. Нема посебних предмета, учење деце пре школе карактерише интегрисани приступ, што значи да деца уче кроз искуство и праксу, другим речима, деца уче оно што живе.
Припрема за полазак у школу није исто што и припрема за полазак у први разред. Школовање се односи на период од наредних 15-20 година, колико ће деца провести у систему формалног образовања. Припрема за школу, дакле, подразумева формирање вештина и способности (а не само стицање предзнања) усмерених на један дугачак временски период 3-4 пута дужи од њиховог досадашњег живота.
Родитељи су углавном највише фокусирани на сам полазак у први разред и тестирање, а потом исказују забринутост због „проблема адаптације“ који се тичу преласка детета са вртићког ( игровног ) на школски (академски) начин едукације.
Важно је имати на уму то да свако дете мора да буде уписано у школу, па тестирање за полазак у први разред има пре свега за циљ да помогне педагозима и психолозима да структуирају и уједначе одељења, то јест да деца по одређеним педагошким критеријумима (пол, зрелост, разне особености и специфичности – леворукост, породични и социоекономски статус итд. ) распореде у оптимално окружење.
Тестови који се користе том приликом мере пре свега тренутни статус детета из различитих области развоја и конструисани су тако да је практично немогуће дете унапред обучити за решавање истих. Тестови нису нужно предиктивни што значи да не могу прецизно предвидети успех детета у току целокупног будућег школовања. Осим тога, разлика у календарском узрасту деце исте школске генерације може бити годину дана, што може тренутно изгледати пуно, али се те индивидуалне разлике добрим делом изгубе током даљег школовања.
Школовање, шире посматрано представља трку на дуге стазе да не кажемо маратон и у том смислу припрема за школу и цео први разред представљају тек први круг формалног образовања. Пролазно време се мери у перспективи вишегодишњих циклуса – основна, средња школа, факултет, док се коначан резултат никада не испољава као зацементирано стање, узимајући у обзир потребу целоживотног, перманентног учења и усавршавања у одабраној професији или што је још вероватније, разним професијама од којих многе још нису ни измишљене.
Шта подразумева тестирање приликом уписа у школу?
Много тога и тест у форми разговора са дететом је само један део општег утиска. Педагог или психолог кроз разговор са дететом (без присуства родитеља) добија основне податке који се односе на дететова сазнања о стварима, живим бићима и појавама која су деца имала прилику да стекну у вртићу и породици. При томе се не тражи репродуковање већ разумевање информација. Поред тога региструје се ниво вербалних способности, памћења и логичко закључивања али и природа дететових интересовања, пажња и концентрација. Испитивач истовремено посматра како се дете понаша у присуству одрасле, непознате особе и у самој тест ситуацији. То траје отприлике око пола сата, а након тога (може и пре тога) следи разговор са родитељем. Деца углавном без проблема прођу кроз овај процес, чешћа је појава да, уствари, родитељи имају трему.
Препорука је родитељима да прате јавне медије и контактирају школе телефоном, с обзиром да у овом тренутку не можемо, из разумљивих разлога, имати прецизно дефинисане све информације које се односе на конкретне детаље и рокове у вези процедуре уписа у школу. То се пре свега односи на родитеље који желе да одложе полазак свог детета у први разред, као и на оне родитеље који се интересују за превремени упис у школу.
У овом тренутку је најкорисније је да поклоните максималну пажњу свом детету и да га подржите у игри, колико сте реално у могућности, а сасвим извесно је да ће сва деца сести у школске клупе већ почетком септембра месеца.
Александар Миливојевић, педагог