Зашто никада није рано за логопеда?
Све структуре у централном нервном систему су међусобно повезане и може се рећи условљене . Рани развој и правилна стимулација, не само говорно-језичког развоја, већ емоционалног и интелектуалног је од великог значаја. Нервне структуре се интензивно развијају и уколико постоји одређени „застој“ у развоју говора, рана стимулација може подупрети развој одређених структура и омогућити правилан развој оних које се развијају од рођења.
Да ли је говор функција или целина?
Важно је да знамо да се подстицање, односно стимулација развоја говора увек мора реализовати истовремено са подстицањем свих психичких функција. Говор је у спрези са интелигенцијом, памћењем, пажњом и перцепцијом. Комуникација у функцији говора је најважнија, па је из тог разлога важно истаћи да сваки поремећај говора негативно утиче на процес комуникације у целини.
Савремена едукација и рехабилитација су углавном усмерене на корекцију и третман говорно-језичких одступања. Међутим, да ли је то довољно или је „боље спречити, него лечити“? Искуство потврђује да је свако одступање много лакше и боље спречити, па је превенција настанка одступања у функционисању људског организма и мора бити један од најважнијих услова за правилан развој и напредак.
У породици дете добија мотивацију „да говори“. За свој речник добија сиромашније или богатије подстицаје. У вези са изговореним речима, оно бива награђено, кажњавано, доживљава равнодушност, могућност идентификације са оним особама које су за њега најзначајније. Тако се у породици обједињују спознајни елементи учења са емоционалним мотивима за учење.
Васпитна усмереност породице (претерана брига за дете и тренутно задовољење потребе пре него што дете било шта пожели или изговори или дете може да говори једино када му је дозвољено у ауторитативној породици) значајно утиче на структуру дечијег говора и то не само у првим годинама, већ и касније током живота.
Дете доласком у предшколску установу или школу са собом доноси језичку структуру околине у којој је развијало свој говор. Шира социјална околина детерминише породични језик: изговор, богатство дечијег речника, структуру реченице, вредност која се придаје говору. Нарочито у срединама где се говор околине значајно разликује од књижевног говора и језика.
Првих 1000 дана дететовог живота су кључни за развој мозга детета. Говор је само показатељ да се неке друге функције не развијају онако како је очекивано за календарски узраст детета. Прелингвистички период или период пре појаве прве речи управо се развија и стимулише у току првих 365 дана. У првим годинама живота мозак детета формира везе великом брзином, брзином која се никада у животу касније не може достићи. Зато је важно да сваки проведени тренутак са дететом буде подједнако важан колико и стимулативан. То представља темељ дететовог развоја. Ако темељ не „поставимо“ стабилно, развој детета може бити озбиљно нарушен.
Зато, никада није рано за логопеда, може само да буде касно. Искористите могућност отворене сарадње са логопедом у Вашем вртићу.
Када треба потражити помоћ логопеда?
- Када дете у игри воли само да се игра, без укључивања друге деце или одраслих људи.
- Када у току игре или неке друге активности, не задржава поглед. Односно када поглед није у сврси комуникације.
- Када се дете старости од 18 месеци не одазива на своје име.
- Када дете „бурно“ реагује на захтеве, тј. налоге, због неразумевања говорне поруке која му је упућена. Тада врло често оставља утисак да не чује.
- У ситуацијама када је крупна моторика недовољно развијена за узраст, па је дете моторички „неспретно“ (некоординисано). Такође, у ситуацијама када је фина моторика недовољно развијена (низање пертли, копчање дугмића… ).
Катарина Утвић,
стручни сарадник-логопед